Pratite nas na društvenim mrežama:
Mnogi sportisti smatraju da su proteini najvažniji za uspeh u sportu. Teško se može sresti sportista u sportovima snage koji može da odoli korišćenju nekog oblika proteinskog suplementa, a većina onih koji uzimaju suplemente je ubeđena da se njihov uspeh, barem delimično, može pripisati dodatnom unosu proteina. Zapravo, većina sportista unosi previše proteina, a pri tom smanjuje unos drugih esencijalnih hranljivih materija koje su ključne za postizanje uspeha u sportu. Jednostavno rečeno, konzumiranje previše bilo koje hranljive materije prisiljava vas da unosite manje nečeg drugog što može biti podjednako važno.
Sportisti kojima je obično potrebno više proteina (kao procenat u ukupnom unosu energetski hranljivih materija) vrlo često unose niske količine proteina. Takmičari u sportovima aerobne izdržljivosti, koji izgledaju mršavo i manje mišićavo od npr. dizača tegova, zapravo imaju skoro jednako visoku potrebu za proteinima (po jedinici telesne mase) kao sportisti u sportovima snage, pošto oni troše određenu količinu proteina tokom svojih normalnih aktivnosti izdržljivosti. Za razliku od toga, sportisti u sportovima snage tipično unose mnogo veću količinu proteina nego što im je potrebno, a da stvari budu još gore, mnogi konzumiraju proteine u prahu ili suplemente aminokiselina da bi još više povećali svoj unos proteina. S obzirom na to da 28 grama mesa obezbeđuje oko 7 grama aminokiselina, a da tipičan suplement aminokiselina obezbeđuje između 0,5 i 1,0 grama, mali broj strategija unosa proteina koje mnogi sportisti primenjuju ima smisla.
Funkcije proteina
Proteini uneti ishranom razgrađuju se u aminokiseline, a aminokiseline iz hrane (esencijalne) udružuju se s drugim aminokiselinama koje proizvodi organizam (neesencijalne), gradeći nove proteine – rezervoar aminokiselina u organizmu. (Na slici 1.6 prikazana je struktura aminokiselina). Aminokiseline se stalno preuzimaju i cirkulišu da bi se ostvarila sinteza specifičnih proteina koji su potrebni organizmu (proteini iz mišića, kose, noktiju, hormoni, enzimi itd.). Pojedine aminokiseline takođe mogu da se koriste kao izvor energije (putem procesa dezaminacije), ukoliko druga goriva (ugljeni hidrati i masti) ne mogu da podmire energetske potrebe.
Glavne funkcije proteina su sledeće:
- Proteini obezbeđuju izvor ugljenika za reakcije koje stvaraju energiju. Neke aminokiseline mogu da se konvertuju u glukozu i metabolišu radi izgradnje ATP, dok druge mogu da se deponuju kao masti koje se naknadno katabolišu za dobijanje ATP.
- Proteini su krucijalna jedinjenja za kontrolu količine tečnosti i osmolarnosti u krvi i telesnim tkivima. Ta funkcija je glavni kontrolni faktor u održavanju ravnoteže telesnih tečnosti.
- Proteini su amfoterni i imaju sposobnost da deluju kao puferi i u kiselim i u alkalnim sredinama da bi se održao optimalan pH krvi.
- Antitela su supstance delimično izgrađene od proteina, ključne za održavanje zdravlja.
- Proteini formiraju enzime koji učestvuju u digestivnim i drugim ćelijskim procesima kojima se stvaraju potrebna jedinjenja i proizvodi.
- Proteini su osnovni gradivni sastojak telesnih tkiva, uključujući organe (srce, jetra, pankreas itd.), mišiće i kosti.
- Proteini su pametni transporteri supstanci u krvi, tj. vezuju se za pojedine supstance i odnose ih do odgovarajućih receptora. Na primer, transferin je proteinski trasporter za gvožđe.
- Proteini ulaze u sastav specifičnih hormona (kao što je insulin) i neurotransmitera (kao što je serotonin) koji kontrolišu telesne funkcije.
Preuzeto iz knjige: Dan Benardot NAPREDNA SPORTSKA ISHRANA
Izdavač: Data Status
