Povrede ramena

Rame je izuzetno složen zglob sa najvećim obimom pokreta od svih zglobova u našem telu. U zglobu ramena spajaju se tri kosti: kost nadlaktice (humerus), lopatica (skapula) i ključna kost (klavikula). Rameni zglob je sastavljen od tri zgloba:
-glenohumeralni zglob
-akromioklavikularni zglob
-sternoklavikularni zglob

U zglobu ramena postoji veliki broj struktura (ligamenata, tetiva i mišića) koji su međusobno u kontaktu i funkcionalno utiču jedni na druge. Rotatorna manžetna ramena (rotator cuff) predstavlja snop tetiva četiri mišića rotatora ramena (supraspinatus, infraspinatus, teres minor i subscapularis), koji obavijaju glavu nadlakatne kosti (humerusa).  Uloga rotator cuff-a je stabilizacija zgloba ramena. Zbog velikog broja struktura i njihovog bliskog kontakta, prilično je komplikovano postaviti preciznu dijagnozu o kojoj se povredi radi kada je rame u pitanju.
Postoje povrede koje su posledica akutne traume, što znači direktnog udarca ili pada na ruku. To su prelomi i iščašenja. Oni se javljaju najčešće u kontaktnim sportovima kao što su fudbal, američki fudbal, rukomet, hokej... Radi se najčešće o povredama: Iščašenje ramena ili ključne kosti, prelom ključne kosti, a nešto ređi je prelom vrata humerusa. Ove povrede se relativno lako dijagnostikuju sobzirom da se problem javlja neposredno nakon udarca ili pada. Poseban problem su povrede prenaprezanja. Picture1Poseban mehanizam povređivanja koji se javlja u zglobu ramena predstavlja impigment sindrom.

Impigment prdstavlja sudaranje struktura u subakromijalnom prostoru (vrlo uzak prostor ispod akromiona). Javlja se kod pokreta ruke iznad glave (overhead activities). Dolazi do kontakta humerusa i akromiona (koštanog izbočenja lopatice) i okolnih ligamenata. Pri njihovom sudaranju, bivaju pritisnute tetive rotatorne manžetne i tetiva duge glave bicepsa. Uzroci su: disbalans mišića spoljašnjih i unutrašnjih rotatora ramena, nedovoljna istegnutost struktura ramena, deformacija akromiona i nestabilnost zgloba ramena. Hroničan impigment dovodi do iritacije tih struktura: tendinitisa rotatora ramena ili tetive duge glave bicepsa. Kao reakcija na impigment može nastati upala burze (burzitis). Reakcija burze predstavlja odbrambenu reakciju na sindrom impigmenta.
Za postavljanje tačne dijagnoze povrede ramena izuzetno je važna detaljna anamneza o načinu nastanka povrede, karakteru bola, bolnim pokretima. Postoji veliki broj testova za pregled ramena: za obim pokreta, snagu mišića, specifični testovi za određena oboljenja. Takođe, od velike je pomoći i rentgen snimak ramena, kao i ultrazvučni pregled ramena. Rentgen snimak pokazuje koštane strukture u ramenu, njihov međusobi odnos i eventualne kalcifikacije tetiva i pripoja. Ultrazvukom se dobijaju podaci o mišićima, njihovim tetivama i pripojima (posebno rotatorna manžetna ramena i duga glava bicepsa), kao i o ligamentima i burzama u predelu ramena. Najpreciznija slika o tome šta se dešava u ramenu, dobija se pregledom magnetnom rezonancom. Iskusni lekar može kroz razgovor i detaljnim pregledom doći do tačne dijagnoze i prepisati vam odgovarajuću terapiju, međutim kod upornih problema sa ramenom, treba uraditi magnetnu rezonancu.

Akutne povrede ramena kod sportista:
Povrede akromioklavikularnog zgloba
Kod ove povrede radi se o kidanju ligamenata koji spajaju ključnu kost i lopaticu. Ligamenti mogu biti prekinuti delimično ili u celosti, od čega zavisi i način lečenja. Mehanizam nastanka je udarac u predelu ramena ili pad na opruženu ruku. Kod delimičnog prekida tretman povrede je imobilizacija, a kod potpunog kidanja ligamenata neophodno je hirurško lečenje.

Iščašenje ramena
Ovo je najčešća povreda ramena koja nastaje u kontaktnim sportovima, a u najvećem broju slučajeva radi se o prednjem iščašenju. Neophodna je brza repozicija (vraćanje ramena - mora uraditi iskusan stručnjak), zatim imobilizacija 4 nedelje. Postoje i ponavljana iščašenja ramena, gde je neophodno operativno lečenje.

Prelom ključne kosti
Prelomi klavikule dešavaju se najčešće na spoju srednje i spoljne trećine kosti. Posledica su direktnog udarca na rame ili pada na odručenu opruženu ruku. Lečenje je imobolizacijom dve do tri nedelje.

Povrede prenaprezanja ramena kod sportista
Najčešći problemi sa ramenom kod sportista posledica su povrede rotatorne manžetne (rotator cuff) i subakromialnog burzitisa.

Povrede rotatorne manžetne
Mišići rotatorne manžetne kontrolišu pokrete rotacije ramena. Ovi mišići trpe veliki stres kod ponavljanih pokreta ruke iznad glave, posebno u bacačkim sportovima i sportovima sa reketom. Povreda rotatorne manžetne može biti entenzitis, tendinitis ili ruptura (delimično ili potpuno pucanje tetive rotatora). Većina ovih povreda praćeno je oticanjem burze, što dodatno pojačava tegobe. Kod tendinitisa i entezitisa dominira bol pri pokretu, a kod rupture kombinovani su bol i slabost tog mišića (nemogućnost pokreta). Terapija: led, mirovanje, antireumatik, fizikalna terapija. Ukoliko ne dođe do smirenja tegoba, primenjuju se i blokade kortikosteroida. Kod upornih tegoba potrebno je uraditi pregled magnetnom rezonancom, a nekada je potrebno i hirurško lečenje.

Subakromialni burzitis
Mišić supraspinatus prelazi preko glave humerusa, a ispod akromiona. U neposrednom kontaktu sa tetivom supraspinatusa nalazi se burza koja ublažava trenje tetive između akromiona i glave humerusa (pokreti ruke iznad glave). Iritacija i otok burze (burzitis) javljaju se kao posledica impigmenta ili pojačanog trenja u predelu tetive..Pokreti ruke u nivou ramena ili iznad glave  i direktan udarac u rame  dovode do upale burze. Simtomi su bol, pri pokretu ruke (posebno podizanje) i na pritisak, kao i noćni bol. Terapija: ice power gel, mirovanje, antireumatik, fizikalna terapija. Kod upornih burzitisa primenjuju se blokade kortikosteroida. U kasnijoj rehabilitaciji  rade se vežbe za jačanje rotatora ramena i korekcija tehnike. U rehabilitaciji ove povrede teba izbegavati vežbe podizanja iznad i iza glave, kao i iste položaje ruke pri spavanju.

Tendinitis duge glave bicepsa
Upala tetive duge glave bicepsa čest je problem kod plivača, veslača,odbojkaša, bacača, dizača tegova. Uzroci su mehanizam impigmenta ili plitak žleb tetive ( ponavljana pomeranja tetive). Simptomi su: bol u prednjem delu ramena, bolna kontrakcija bicepsa protiv otpora, osetljivost tetive na pritisak. Tretman je odmor do smirivanja tegoba, antireumatici, fizikalna terapija, vežbe istezanja ramena.
SW900h Ruptura tetive duge glave bicepsa

Pucanje tetive duge glave bicepsa uglavnom se javlja kod starijih sportista i degenerativne je prirode. Kod mlađih sportista ona je posledica hroničnog impigmenta i nelečenog tendinitisa. Ova povreda je karakteristična za dizače tegova i bodibildere, kao i u bacačkim sportovima. Simptomi su: iznenadan oštar bol u predelu ramena, osećaj pucanja, deformitet bicepsa (znak Popaja). Lečenje je hirurško kod mladih sportista, kod starijih je bez funkcionalnog značaja.

Povrede labruma (SLAP lezija)
Glenoidalni labrum je hrskavičava struktura koja okružje zglob ramena i povećava zglobnu povšininu zgloba ramena (glenohumeralnog zgloba). Kod nekih povreda dolazi do odvajanja labruma od kosti (glenoida na lopatici), što ima kao posledicu nestabilnost ramena. Odvajanje gornjeg dela labruma (na koji se pripaja tetiva duge glave bicepsa) naziva se SLAP lezija. SLAP lezija nastaje kod ponavljanih pokreta bacanja, podizanja velikih težina iznad glave, mehanizam trakcije – iznenadnog vučenja ruke (npr. nekontrolisanog podizanja velike težine od podloge), pad na opruženu ruku. Siptomi su nespecifičan bol, bol pri podizanju ruke, pri kontrakciji bicepsa, nestabilnost ramena. Lečenje podrazumeva terapiju za smirenje tegoba, vežbe jačanja rotatora ramena, a kod upornih tegoba dolazi u obzir i hirurško lečenje.

Na kraju, savet kod povrede ramena: polako dozirajte opterećenje u treningu, jačajte spoljne rotatore ramena (obezbeđuju pravilan balans u zglobu ramena) i obavezno istezanje na kraju treninga. Izbegavajte vežbe sa podizanjima iznad glave i vučenjima iza glave...

Preuzeto sa:
www.pansport.rs