Fizička aktivnost lek za 21 vek

Fizička aktivnost može zameniti mnoge lekove ali ni jedan lek ne može zameniti fizičku aktivnost - Tisseau

Globalna epidemija hroničnih nezaraznih bolesti koja je zahvatila čitavo čovečanstvo sa snažnim potencijalom u intezitetu dalje ekspanzije nametnula je  potrebu u iznalaženju neodložnih adekvatnih, aktivnih mera odnosno akcija u prevenciji, suzbijanju i zaštiti zdravlja stanovništva od tih bolesti. Bolesti i poremećaji o kojima je reč odnose se na arteriosklerozu odnosno promena na krvnim sudovima (cirkulaciju) ljudskog organizma sa tim u vezi i masivne poremećaje metabolizma (dijabetes i gojaznost) sa kojima je u neposrednoj uzročno posledičnoj vezi. Njihovo prisustvo,  rasprostranjenost i dalje ekspanzivno širenje uslovilo je neophodnu promenu u strategiji zeštite stanovništva. Umesto dosadašnje ere lečenja promovisane su aktivnosti snažne promocije, unapređenja i očuvanja zdravlja, odnosno era prevencije.

Brojnim naučnim dokazima identifikovani su glavni činioci ili razlozi za opisanu, krajno nepovoljnu, sumornu sliku zdravstvenog stanja savremenog čovečanstva. Jasno je ukazano na suštinsku ulogu životnog stila u kome dominira sedenternost ili razumljivije skup životnih aktivnosti sa malo kretanja odnosno korišćenja mišića. U svim životnim aktivnostima, profesiji ili  takozvanom slobodnom vremenu rad naših mišića dominantno zamenjuju mašine. Tome treba dodati doprinoseće činioce lošeh kvaliteta života i ekstenzivnog razboljevanja; gojaznost u porastu, hronična stresna stanja ili psihotraumatiza uz  začuđujuće prisutnu masovnost u pušenju.

Važno je odmah istaći da nedovoljnu fizičku aktivnost (slabu kondiciju) i pored planetarne rasprostranjenosti karakteriše odsustvo vidljivih i prepoznatljivih manifestacija. Naša je čula ne prepoznaju i ne registruju kao realnu opasnost ili fiziološko stanje organizma vredno opomene. Organizam evolucijom nije projektovao čulo ili osećaj koji bi nas na vreme o tom problemu obavestio. Valjda, u začetku, nije ni mogao pretpostaviti da će u nekoj kasnijoj fazi života, čovek svojim umom i voljom, isključiti ili nedovoljno koristiti najveći i najsnažniji organski sistem svog tela kao što su organi za kretanje, srce i krvni sudovi (cirkulacija) sa metabolizmom kojim se stvara neophodna energija za te i druge aktivnosti. Da stvar bude još nepovoljnija ni standardni lekarski pregled pa ni urađene laboratorijske analize neće nas pouzdano informisati, bar ne u početku, da se nalazimo u dobro skrivenoj zoni zdravstvenog rizika

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Međunarodno udruženje za Sportsku medicinu (FIMS) krajem 1995. godine, doneli su zajedničku dekleraciju: FIZIČKA AKTIVNOST ZA ZDRAVLJE kojom se u formi apela obraćaju svim vladama sveta sa pozivom i jasnim preporukama za akciju kako da se postojeće, nepovoljno stanje snižene fizičke aktivnosti,koje pogađa više od polovinu stanovništva, što pre, kroz različite akcije i programe, na adekvatan način reši.Hipokinezija se kvalifikuje kao; “fenomen svetskog značaja i  najvažniji je faktor lošeg zdravlja, razboljevanja i nepotrebnog umiranja, koji pogađa sve: decu, odrasle i starije”,

WHO i FIMS pozivaju sve vlade na svetu da organizuju i podrže programe fizičke aktivnosti kao deo politike unapređenja javnog zdravlja i socijalne politike kroz reintegraciju redovne fizičke aktivnosti u aktivni životni stil i stvaranje uslova za redovno i organizovano bavljenje rekreativnim aktivnostima (deca i mladi). “Dužnost vlada je da obezbede materijalne i socijalne uslove koji će omogućiti da se fizički aktivan životni stil podržava i sprovodi. Podržavanje fizičke aktivnosti mora da bude deo javne politike jer su njeni uticaji na zdravlje veoma značajni i dalekosežni.”

U navedenoj Deklaraciji – Apelu pored opštih preporuka navode se i primeri pojedinih, konkretizovanih akcija kao: promotivne aktivnosti, edukacija i reedukacija lekara i drugog zdravstvenog osoblja, preduzimanje javnih zdravstvenih kampanja kroz zdravstvenu službu i javne medije, podsticanje udruživanja dobrovoljnih organizacija (sportskih, rekreativnih, ekoloških itd.) izrada programa na nacionalnom nivou i sl.

Danas gotovo da i nema onih koji će osporiti značaj redovne fizičke aktivnosti za zdravlje. Međutim ovakav stav kod većine lekara samo je deklarativan, jer u sistem edukacije još nisu ugrađena znanja koja bi obezbedila da se on pretoči u konkretno, praktično delovanje sa odlikama profesionalne preciznosti, racionalnosti, bezbednosti, optimalnih i predvidivih efekata koji se mogu meriti. Time  ova oblast, za koju objektivno postoji sve veći interes, u praksi, ostaje van domena adekvatnog profesionalnog, efikasnog, kontrolisanog i merljivog pa time i suštinskog  preventivnog i terapijskog angažovanja u njenoj primeni. Da stvar bude gora, iz istih razloga, nedostaju ili su sasvim limitirana edukaciona nastojanja u formiranju stabilnog individualnog motiva za izgradnji edekvatnog, zdravstveno bezbednog, životnog stila savremenog, urbanog čoveka. Drugim rečima zdravstvena služba, ne samo naša, nije profesionalno ni organizacijski osposobljena da postavljeni, veoma važan, zdravstveni zadatak i nalog WHO na profesionalno adekvatan način reši.

REŠENJE JE U PRIMENI NOVE DIJAGNOSTIČKE METODE U PROCENI STANJA ZDRAVLJA ( VO-2 max.) KAO INSTRUMENTU NOVE METODOLOGIJE RADA U ZDRAVSTVU.

Aerobna sposobnost ( VO-2 max.)  predstavlja sposobnost organizma da primi kiseonik iz spoljne sredine, da ga transportuje do aktivnih mišića i sposobnost mišića da taj kiseonik iskoriste za stvaranje energije potrebne za obavljanje rada. Zato je aerobna sposobnost integralni pokazatelj funkcionalne sposobnosti  respiratornog (disajnog), kardiovaskularnog, mišićnog ali i metaboličkog sistema kojim se obezbeđuju potrebni energetski rashodi . Zbog toga je njen maksimalni kapacitet prihvaćen kao internacionalni standrard za opštu fizičku sposobnost (VO₂)max odnosno kondiciju.

U našim istraživanjima, dosledno koristeći ovaj poazatelj, dokazali smo da redovna, dozirana i programirana fizička aktivnost umerenog inteziteta kojom se povećava kondicija ( VO-2 max.) ima za direktnu posledicu prilagođavanja (adaptaciju) zdravstveno povoljnih hormonalno metaboličkih promena u organizmu kojim se efikasnije proizbodi energija.

Ostvareni metabolički efekti imaju značajan i širok efekat u smanjenju zdravstvenog rizika za nastanak arterioskleroze ali i dijabetesa. To znači da  se fizičkim aktivnostima uvećanja aerobne sposobnosti pod uticajem fizičke aktivnosti imaju fiziološki logičnu vezu. Zdravstveni značaj ovih efekata u sprečavanju nastanka ili ublažavanju posledica već nastale bolesti je nemerljiv. Fizičkim aktivnostima kojima ne povećavamo ( VO-2 max.) ostvarujemo samo parcijalne odnosno efekte koji su u zdravstvenom smislu samo delimično korisni.

Praktičan značaj primene ( VO-2 max.) višestruk i veoma značajan.. Omogućava nam jednostavnu, jeftinu, neinvazivnu a široko primenjivu dijagnostiku i kvantifikaciju latentnog a značajnog zdravstvenog metaboličkog rizika  koji donosi hipokineziju (sedenternost-faktor zdravstvenog rizika). Pored toga omogućava optimalan i racionalan terapijski izbor, kontrolu dostignutih efekata i njihovo održavanje na zdravstveno optimalnom nivou u dužem vremenskom intervalu. Zbog sveha toga po prvi put u istoriji medicine fizičku aktivnost  možemo koristiti kao lek. Dakle, sada možemo da otkrivamo osobe koje su zdravstveno ugrožene i merimo stepen te ugroženosti. Na osnovu toga odabiramo programe fizičke aktivnosti i stalno praćenje povoljnih (terapijskih) efekata do postizanja optimalnog cilja koji zatim u kontinuitetu održavamo, praktično doživotno.

U istraživanjima smo pokazali koliko je zdravstveno vredan pun (optimalan) efekat koji se može postići primenom fizičkih aktivnosti po ovoj metodologiji rada:

-  Smanjuje osnovni metabolički poremećaj u hipokineziji (insulinsku rezistenciju) i tako doprinosi boljem korišćenju insulina, umanjuje njegovu koncentraciju u krvi: štiti pancreas od iscrpljivanja a krvne sudove od oštećenja (arterioskleroze)

-  Poboljšava metabolizam ugljenih hidrata; smanjuje vrednosti šećera u krvi (kod dijabetičara poboljšava stepen metaboličke kontrole)

-  Poboljšava metabolizam lipida; smanjuje trigliceride i holesterol a povećava zaštitni (dobri) HDL holesterol.

-  Smanjuje koagulabilnost krvi na više načina sprečavajući nastanak ugruška ili tromba (infarkt, šlog)

-  Štiti od osteoporoze pojačavajući gustinu kosti i bolje korišćenje kalcijuma.

-  Poboljšava uslove u cirkulaciji; smanjuje visinu krvnog pritiska, širi sitne krvne sudove, podstiče stvaranje novih krvnih sudova.

-  Poboljšava funkcionalnost i kapacitet mozga; umanjuje demenciju, zaboravnost, parkinsonizam, vrtoglavice, nestabilnost i nesanicu. Deluje antidepresivno, uspostavlja psihičku stabilnost, optimizam i radnu energiju.

-  Poboljšava imunitet organizma; umanjuje razboljevanje od malignih i infektivnih bolesti.

-  Doprinosi većoj gipkosti zglobova, elastičnosti ligamenata i mišića.

-  Ima dosta naučnih podataka da produžava životni vek i doprinosi kvalitetu života.

Saznanja o značajnim preventivnim i terapijskim zdravstvenim efektima  dostizanja i ordžavanja prosečnog nivoa fizičke sposobnosti smatraju se epohalnim dostignućima medicine i ubrajaju se u najznačajnija u ovom veku. Jer od njihove primene u praksi mogu se očekivati mnogo veći povoljni pomaci u globalnom unapređenju zdravlja stanovništva nego od primene bilo kojeg do sada otkrivenog leka ili preventivnog sredstva.

Ilustrativni primer za to nalazimo u stavovima nekih istaknutih američkih eksperata iz ove oblasti koji smatraju da ni jedan do sada korišćen pronalazak u medicini neće imati, globalno na čovečanstvo, tolikog zdravstvenog značaja, kao saznanje da se održavanjem umerenog nivoa fizičke sposobnosti može. Ostatak teksta možete pročitati na sledećem linku.

Prof Radosav Dragojević

 preuzeto sa: www.drfizio.com