Nastajanje savremenog bodybuilding-a vezuje se za ime Eugena Sandowa (1867-1925). Sandov je razvio sistem vezbanja sa tegovima u kome najveću paznju obraća na proporcionalan razvoj tela. Autor je dela Građenje tela koje je stampano u Londonu 1930. godine. Nakon priprema koje su trajale tri godine, tokom kojih su odrzavana lokalna takmičenja, Sandov je organizovao (Veliko takmičenje) u Londonu 14. septerabra 1901. godine.
To je prvo zvanično takmičenje u bodybuilding-u. Odrzano je pred 15.000 gledaoca u Royal Albert Hollu, građevini napravljenoj u spomen na muza Kraljice Viktorije. Samo takmičenje je odrzano u veoma nepovoljnom trenutku. Britanci su vodili rat u Transvaal regionu u Juznoj Africi, a na sam dan takmičenja je stigla vest o smrti američkog predsednika William McKinley-a koji je preminuo od posledica atentata.
Takmičenje je počelo tačno u 20:00h intoniranjem Sopenovog Posmrtnog marsa u znak zalosti za američkim predsednikom. Sudije na ovom takmičenju bili su plemić Ser Charles Lawes, skulptor, i Dr Arthur Conan Doyle, autor lika legendarnog detektiva Sherlock Holmesa. U slučaju neujednačenog misljenja dvojice sudija, Sandov je, kao treći sudija, odlučivao o plasmanu takmičara. Pravo učesća na takmičenju je steklo 60 atleta, a nakon eliminacione runde ostalo ih je 12. Oni su stajali na posebnim postoljima i pokazivali su obavezne poze. Pobednik Velikog takmičenja je bio William L. Murray iz Notingama. Kao nagradu je dobio $500 i pozlaćenu statuu Sandova koja je postala simbol savremenog bodybuildinga.
IFBB Međunarodna federacija bodybuildera (IFBB) je osnovana 1946. godine. Osnovali su je Ben i Joe Welder. Međunarodnom federacijom bodybuildera rukovodi Predsednik. U rukovođenju IFBB-om jos učestvuju Izvrsni pomoćnik Predsednika, Izvrsni direktor, Generalni sekretar i podpredsednici. Međunarodna federacija bodybuildera ima sledeće komitete: Sudijski komitet, Tehnički komitet i Komitet za zene. Takođe postoji Medicinska i doping komisija, kao i divizija (odeljenje) za profesionalce. IFBB organizuje takmičenja za amatere i profesionalce.
Najpoznatija takmičenja su Mr. America (od 1949. godine), Mr. Universe (od 1959. godine) i Mr. Olympia (od 1965. godine). Komisija za atletsku gimnastiku je formirana pri Savezu Jugoslavije za dizanje tegova 1966. godine (Enciklopedija fizičke kulture, 1975. godine). Početkom osamdesetih godina formira se Bodibilding savez Jugoslavije. U Beogradu je 1968. godine odrzano prvo prvenstvo Jugoslavije u bodybuildingu na kojem je pobednik bio Petar Mladenović, arhitekta iz Zemuna. U Beogradu je organizovano Evropsko prvenstvo 1998. godine.
Bodybuilding je proces razvijanja misića kroz kombinaciju treninga sa tegovima, vođenja računa o odmoru, kalorijama, masnoćama, vitaminima itd. Za uspehe u bodybuildingu nije dovoljno samo trenirati, pa čak i ako to radite naporno i redovno, potrebno je podjednako vremena i paznje posvetiti odmoru i ishrani. Svaki od ova tri faktora trebao bi da bude zastupljen u vasem planu treninga.
Kao sport, bodybuilding se zove takmičarski bodybuilding, a pobednike biraju sudije na osnovu fizičkog izgleda, definicije i veličine misića i demonstracije samih učesnika gde oni poziraju prikazivajući svoje telo u najboljem izgledu. U takmičarskom bodybuildingu, takmičari zele da razviju i odrzavaju estetski prijatan izgled, po standardima bodybuildinga. Za njih su mnogo značajniji veličina i definicija misića nego koliku oni kilazu mogu da podignu, a to je jedna od glavnih razlika između bodybuildinga, disciplina snage i dizanja tegova. Bodybuilding se deli na 4 oblasti i to:
Profesionalni bodybuilding sto generalno znači da je takmičar pobedio u zavrsnim kvalifikacijama kao amater i dobio pro karticu iz IFBB čime se stiče pravo učestvovanja na takmičenjima, uključujući Arnold Klasu i Noć campiona, a pobedom na tim takmičenjima ostvaruje pravo da se takmiči na Mr. Olimpija, naslov koji se smatra najvizim priznanjem u profesionalnom bodybuildingu.
Prirodni bodybuilding je oblast u kojoj se takmičari testiraju na ilegalne supstance u smislu da su supstance zabranjene od strane regularnih tela. Takmičari smeju da koriste samo dozvoljene prirodne supstance.
Tinejdzerski (Teenage) bodybuilding u kojem se takmiče tinejdzeri. Mnogi poznati bodybuilderi su počeli kao tinejdzeri, a svakako najpoznatiji od svih je Arnold Svarceneger.
Zenski bodybuilding koji je ranije bio mnogo popularniji nego danas, a razlog za to je korisćenje velikog broja raznih supstanci i muskih hormona sto je rezultovalo sve glomazniji izgled zenskih bodybuildera, te je zado danas mnogo popularniji Fitness i Body Fitness u kojima nije potrebna tolika misićna masa.
Međunarodna federacija bodybuildera (IFBB) organizuje takmičenja po pravilima za amatere i za profesionaice. Amateri se takmiče u različitim kategorijama u zavisnoti od pola, telesne mase i starosti takmičara. U bodybuildingu takmičari oba pola se takmiče u juniorskoj konkurenciji do 21 godine. Veterani se takmiče u dve starosne kategorije (kategorija od 40 do 49 godina, i kategorija preko 50 godina starosti) dok se veteranke takmiče u jednoj kategoriji (od 35 godina). Parovi se takmiče, bez obzira na starost takmičara, u jednoj tezinskoj kategoriji. Nastup se odvija uz muzičku pratnju sa kasete ili CD-a koju obezbeđuje takmičar (takmičar je predaje tokom merenja telesne mase).
Takmičenje se odvija na podijumu duzine 6m, sirine 1,5m i visine 60cm. S obzirom da je za takmičarski nastup bodybuildera osvetljenje veoma bitno, ono se obezbeđuje iz tri svetlosna izvora. Ukoliko se u tezinskoj kategoriji prijavi vise od 15 takmičara, organizuje se eliminaciona runda. Tokom nje, svi takmičari se dovode u jednu liniju i prikazuju sledeće obavezne poze: prednji dupli biceps, bočna poza za grudi, dupli biceps leđni, trbusni misići i butine. Nakon ovoga, 15 najbolje plasiranih takmičara nastavlja takmičenje u polufinalu.
Petnaest takmičara se poređa u jednoj liniji i zauzimaju opustene (relaks) poze. Nakon toga, svaki takmičar je obavezan da izvede osnovne poze, a njih je ukupno sedam za muskarce (prednji dupli biceps, prednji latisimus, bočna poza za grudi, dupli biceps leđni, letisimus leđni, bočna triceps poza i trbusni misići i butine), pet za zene (prednji dupli biceps, bočna poza za grudi, dupli biceps leđni, bočna triceps poza i trbusni misići i butine) i pet za parove (poze su iste kao i za zene). Posle ovoga, bira se sest najboljih takmičara za finale.
U finalu se vrsi slobodno poziranje u trajanju od 60 sekundi za muskarce, 90 sekundi za zene i 2 minuta za parove, nakon čega se svi ponovo postavljaju u jednu liniju i zajedno zauzimaju obavezne poze. Poziranje je veoma naporna aktivnost jer angazuje muskulaturu celog tela. Za nastup treba prirpemiti najmanje 15 poza. Treba odabrati one poze koje odgovaraju trenutnom nivou razvoja pojedinca.
Preuzeto sa: http://www.bodybuilding-hans.com