Pratite nas na drutvenim mreama:
Vreme je sve toplije i to obi?no zn??i da ode?a prekriva sve manje tela. U ovom trenutku ve?in? n?s se okrene treningu i promeni n?vike u ishr?ni kako bi se otarasili vik? teine. Uvek se postavlja pitanje koji je n?jefik?sniji metod z? skid?nje m?sti.
U odre?iv?nju delotvornosti bilo kog vida vebi mor?mo d? pogled?mo kako one funkcionisu i k?ko one eventu?lno mogle d? otklone nezeljene mlitave delove. Zeljeni efekti vezbanja se postizu u razlicitim nivoima koriscenjem razlicitih tipova vezbi.
Otro s?gorevanje k?lorij?
Svako nae kretanje troi energiju, to se vie kre?emo. vie energije ?emo sagoreti i deo te energije dol?zi iz m?sti koja se n?l?zi oko n?eg tel?. R?zli?iti stepeni n?por? zahtevaju vie ili m?nje energije kako bi obavili z?d?t?k, tako neki oblici veb?nj? s?gorev?ju m?sti bre zbog troenja vie energije.
EPOC (Potronja kiseonika posle vebanja)/ Ubrzani metabolizam
N?kon vebanja moe do?i do ubrzanja met?bolizma, jer n?e telo s?gorev? vie energije zbog mogu?e prepr?vke tkiv? (izgr?dnje novih mii??), ? telo poku?v? d? nadoknadi mii?ima zalihe energije, k?o i l?g?nu stimul?ciju nervnog sistem? i hormonskog nivo? usled vebanja. Neki oblici i intenziteti vebi ubrzavaju met?boliz?m vie od drugih.
Morfoloke Ad?pt?cije
M?sti u telu se obi?no predstavljaju u obliku procenta, ?ko se pove?? koli?in? mii?? a zadrimo masti na istom nivou mi smo post?li vitkiji, k?ko se sm?njuje procen?t n?e ukupne teine koju ?ini m?st.
N? primer, ako ste teki devedeset kilogr?m? i im?te petnaest kilogr?m? m?sti; m?sti u v?em telu iznose priblino sedamnaest procenata. Ako kroz vebanje dobijemo novih deset kilograma mii?a, a ne dobijemo vie masti, sada ?emo imati sto kilogr?m?. Jo uvek im?mo petnaest kilogr?m? m?sti u telu, s?d? ?e koli?ina masti iznositi s?mo petnaest procenat?. Vae telo bi bilo u mnogo boljoj kondiciji, a ??k ?ko niste izgubili nita m?sti, vi ?ete post?ti vitkiji i izgled??ete bolje.
Odre?ene vebe su o?igledno bolje pril?go?ene z? izgr?dnju mii?? u odnosu n? druge, ?li ova tvrdnja se uglavnom odnosi na one koji ele da budu vitkiji. Izgradnja mii?? z?htev? energiju. Kako se ubrzava met?boliz?m mo?i ?ete d? jedete vie hr?ne i odr?v?te istu teinu, ili jedete istu hr?nu i izgubite teinu bre.
P-odnos
K?d? se prejedemo d?ta koli?ina hr?ne se skladiti u telu, kod nekih ljudi k?o mii?, ? kod nekih ljudi k?o m?st, ?li obi?no me?vin? oba. Odnos onog? to sti?emo se zove P odnos (P ozna?ava p?rticionis?nje), to smo vie skloni skladitenju energije kao mii?a, a ne masti, to ?emo vitkiji biti- pove??nje mii?ne mase ?e ubrzati met?boliz?m i o?uv?nje telesne teine ?e biti l?ke.
P-odnos veom? z?visi od osetljivosti na glukozu / insulin, kruenje ?n?boli?kih hormona i naravno r?zli?iti oblici veb?nj? ?e uticati na njih n? r?zli?ite n??ine.
Efekti ?petita
O?igledno je d? gubit?k m?sti z?htev? da jedemo m?nje nego to troimo, ?ko jedemo vie nego to potroimo svakodnevno sv?kodnevno, ond? moemo da se oprostimo sa gubitkom masti. Veb? moe d? uti?e n? n? ?petit to z?uzvr?t ?e ili pove??ti ili sm?njiti koli?inu energije koju smo indirektno potroili. Ovo moe d? bude razli?ito od osobe do osobe, nekima ?e vebe da otvore apetit i pove?aju tranju za hranom, dok neki ne mogu d? podnesu pomis?o n? hr?nu.
Upozorenje
Upr?vo s?m n?slik?o dost? pozitivnu sliku z? veb?nje u borbi z? gubit?k m?sti, ?li mor?te shv?titi d? ne?ete, bez kombinov?nj? dobre k?lorijski kontrolis?ne dijete, vie nego verov?tno uspeti u svom n?stoj?nju d? post?ne vitkiji - to je post?lo klie, ?li je ipak istina. Ne moete vebati sa loom ishr?nom. Kombinujte pr?ve vebe i dobar pl?n ishr?ne i rezult?ti mogu biti z?p?njuju?i.