Uganuće skočnog zgloba - Povrede stopala

Povrede nožnog dela ili tarokruralnog zgloba najčešće su povrede (posle kolena) kod sportista. Kompleksan građa i višestruka funkcija zgloba otežavajući su momenti  pri nastanku povreda. Spoljni nožni zglob čine ligamenti: prednji tibofibularni, prednji fibulotaralni, fibulocalcanearni i pozadi fibulotaralni. Unutrašnji zglob čine ligamenti: ligamentum deltoideum sa svoja četiri kraka pars tibialis anterior, pars tibionavicularis, pars tibicalcanearis i pars tibiotalaris posterior.

Povrede ligamenta zavise od delovanja sila, pritiska, sastava vlakna i torzije. Kod stopala prizemljenog pri hodu ili trčanju, okretu ili doskoku, ligamenti su maksimalno napeti i opterećeni, i kod najmanjeg krivog pokreta ili prenaprezanja dolazi do povrede ligamenta. Povrede nožnog zgloba nastaju usled nategnutosti, usled mehaničkog delovanja sila (naderanja ili razreline). Nategnuće ili distenzija ligamenta nastaju posle preopterećenja. Sile ne prelaze granicu elastičnosti ligamenta. Povrede uzrokuju samo pucanje nekoliko krvnih kapilara i prolaznu slabost funkcije ligamenta sa poremećenom inervacijom. Kao posledica javlja se bol sa lokalnom hiperemijom sa otokom i poremećenom funkcijom.  Laceracija nastaje kada opterećenje prelazi prag elastičnosti ligamenta i njegove niti počinju da pucaju. Bol i otok su jače izraženi a stopalo pomičemo preko fiziološke granice. Ova vrsta povrede česta je u fudbalu i pravi velike smetnje fudbalerima u trenažnom procesu. Prekid ili ruptura ligamenata nastaje kada je opterećenje preko granice otpornosti ligamenta i on puca po čitavoj širini. Tada se javljaju patološka stanja prilikom kretanja.

Uganuće skočnog zgloba

Uganuće skočnog zgloba je povreda (najčešća u sportu posle kolena) koja zahvata jedan ili oba ligamenta smeštena sa spoljne i unutrašnje strane skočnog zgloba. Nastaje usled natezanja ili kidanja ligamenata od spoljne i unutrašnje strane skočnog zgloba. Javlja se u skoro svim sportovima. Praćena je bolom, otokom, pomodrelošću sa spoljne a često i sa unutrašnje  strane skočnog zgloba. Otežano se hoda. Otok može da potraje mesecima, u večernjim časovima je veći pošto se nategnuti ili iskidani ligament ne vraća u svoj prvobitni oblik. Stopalo može biti izvrnuto uvrnuto, pomereno prema napred ili prema nazad, rotirano u većem ili manjem obimu već prema tome koliko je ligament nožnog zgloba ruptuiran.

Klasifikacija distorzija skočnog zgloba

 

Po Almanovoj podeli distorzije mogu da budu:

 

Elongacione distorzije -  distorzija prvog stepena, u kliničkoj slici javlja se slabiji ili jači bol, manji otok koje se ne javlja odmah već posle nekoliko dana,

 

Laceracione distorzije - distorzija drugog stepena, to su uganuća ili delimični prekid  ligamenata. Kliničkom slikom dominira jak i oštar bol u trenutku nastajanja, otok koji se odmah formira zbog krvavljenja (hematrozis u zglobu), funkcije zgloba su smanjene uz prisutnu nestabilnost u zglobu,

 

Rupturacione distorzije -distorzija trećeg stepena koje se karakterišu potpunim prekidom ligamenata obilnim hemoragijama. Kliničkom slikom dominira oštar bol, veliki otok, potpuno oštećenje funkcije zgloba, nestabilnost i obavezan operativni zahvat

 

Unutrašnja rotacija stopala odnosno njegovo uvrtanje dovodi do napetosti: predjeg tibiofibularnog ligamenta, prednjeg fibulotaralnog ligamentai fibulocalcanearnog ligamenta. Najčešće pucanju ligamenti usled unutrašnje rotacije i to: prednji fibulotalarni ligament, fibulokalkanearni ligament i prednji tibiofibularni ligament. Ako je ruptuiran samo prednji tibiofibularni i fibulotaralni ligament pozitivan je znak fijoke i stopalo možemo pomeriti prema napred. Ako je naprso i fibulokalkanearni ligament stopalo nemožemo uvrnuti preko fiziološke granice.

 

Kod spoljašnje rotacije kada je stopalo u neutralnom položaju ili je dorzalnoflektirano usled spoljne rotacije i izvrtanja stopala javlja se napetost prednjeg tibiofibularnog ligamenta, a ako se rotacija nastavlja dolazi do napinjanja i ligamentuma deltoideuma odnosno njegove prednje strane pars tibiotalaris pars tibionavikularis. Kada je maksimalna plantarna fleksija stopala, ako se vrši spoljna rotacija, dolazi do pucanja prednjeg fibulotaralnog ligamenta a često i fibulokalkanearnog ligamenta i dolazi do luksacije talusa. Ova povreda je dosta retka. Mnogo češća povreda nastaje usled supinacione addukcione povrede prednjeg fibulotaralnog i fibulokalanearnog ligamenta. Srećemo i povrede zglobne čaure sinovijalne opne i koštanih delova.

Klinička slika uganuća skočnog zgloba

Kliničkom slikom povrede nožnog zgloba dominira otok na mestu povrede ligamenta gde se brzo razvija a posledica je pucanja krvnih sudova. Bol se pojačava pri pokretima stopala a posle izvesnog vremena javlja se i izliv krvi, koja se kod većih krvarenja spušta sve do pete. Mogući su i avulzioni prelomi sa ili bez povrede ligamenata. Ozbiljnost pristupa povredi skočnog zgloba je važna, zbog mogućih recidiva usled neadekvatnog lečenja. Obavezno uzeti dobru anamnezu, uraditi radiološki snimak i - po potrebi - artografija i artroskopija nožnog zgloba u potvrdi tačne dijagnoze. Ovo je značajno da bi pristup lečenju bio adekvatan.

 

 

Mortonov neurom

 

Bol u prednjem delu stopala nastaje najčešće između dve metatarzalne kosti gde dominira otok nerva, a ova povreda u literaturi je poznata kao Mortonov neurom. Izaziva ga neadekvatna obuća, povećano opterećenje, nepravilno ponavljanje udaraca nogom prilikom sportske aktivnosti. Neki autori tvrde da i genetski faktori mogu da imaju učešće. Ovo oboljenje se javlja u mnogim sportovima, a takođe i kod žena koje nose visoku potpeticu ili drugu obuću koja steže i pritiska nožne prste. Najčešći simptomi su bol u vrhu stopala, jagodici stopala, ili u prstima. Ponekad nožni prsti utrnu.

 

 
Bol u peti (plantarni fasciitis)

 Javlja se naročito ujutru odmah nakon ustajanja. Prvi korak je najbolniji, ali sa zagrevanjem pete bol prestaje da bi se sledećeg jutra opet javio sa utiskom kao da je kamenčić upao u cipelu. Plantarni fasciitis je upala plantarne fascije, ponekad pogoršana kvržicom na petnoj kosti. Ova povreda se kreće u rasponu od upale do kidanja plantarne fascije na petnoj kosti. Povreda je izazvana prenaprezanjem kod trčanja na duge staze, slabi svodovi stopala, nošenje neadekvatnih patika, promena podloga u trenažnom procesu, povećanje telesne mase i sl. Najčešće se javlja kod košarkaša, rukometaša, fudbalera, tenisera i dr.

 

Fraktura skočnog zgloba

 Obično nastaje usled opterećenja ili direktnog udarca. Može se javiti u svim sportovima kao i u svakodnevnom životu. Fraktura od opterećenja nastaje u stopalu ili u tibiji. Bol na vrhu frakture pojačan je vežbanjem. Bol prestaje sa prekidom aktivnosti.

 

Lečenje povreda skočnog zgloba

Osnovni cilj je sprečiti krvarenje i stvaranje oteklina. Obavezna imobilizacija zgloba, u cilju sprečavanja veće povrede ligamenta. Krvarenje zaustavljamo primenom krioterapije i kompresivnim zavojem. Povređeno mesto hladimo sve dok postoji otok i inflamacija, s tim da nakon 24 - 48 sati uključujemo i antiinflamatorni lekove i antireumatske masti (sistem vazokonstrikcija-vazodilatacija). Blokade ne preporučujemo i ako zbog "bržeg oporavka", to se od lekara zahteva, jer time možemo da pogoršamo povredu sportisti i da dovedemo u pitanje  nastavak sportske karijere. Velika greška je prerana dozvola povratku na sportsko borilište i mogućnost recidivne povrede koja se još teže leči.

 
Fizikalna terapija kod imobilisanog zgloba:    

a) impulsna magnetoterapija, interferentne struje,
b) impulsni ultrazvuk, interferentne struje.

 Po skidanju imobilizacije:

a) impulsna magnetoterapija, interferentne struje,
b) vakusac, laser, magnetoterapija, kineziterapija,
c) impulsni ultrazvuk, interferentne struje, kriomasaža, kineziterapija,
d) magnetoterapija, interferentne struje, laser, kineziterapija.

Kod laceracija i ruptura ligamenata, kao i kod preloma, prva pomoć je ista. Imobilizacija zgloba (oblik čizme) nosi se 21 dan, nakon toga sledi fizikalni tretman (indikovano je i odmah preko imobilizacije impulsno magnetno polje). Po skidanju gipsa sledi fizikalna tarapija koju smo gore naveli. Ruptura ligamenata ili povrede ligamenata trećeg stepena operativno se leči, a rehabilitacija posle operacije je identična sa terapijom povrede ligamenata.

preuzeto sa: www.ordinacije-laboratorije.com

Ateroskleroza: uzročnik kardiovaskularnih bolesti

Holesterol je masnoća koja se normalno nalazi u organizmu i ima veoma važno mesto u njegovom funkcionisanju.

On je važan sastojak svake ćelije u organizmu, sastavni deo muških i ženskih seksualnih hormona, hormona nadbubrežne žlezde i vitamina D kao i žučnih kiselina koje učestvuju u varenju. Organizam ga sam stvara, ali se i unosi prvenstveno preko namirnica životinjskog porekla. Iz jetre se putem krvi prenosi po telu na mesta gde je potreban.

LDL i HDL holesterol

Holesterol je masnoća rastvorljiva u mastima, a krv se većinom sastoji iz vode tako da su za njegov prenos putem krvi potrebni posebni prenosioci. Oni se nazivaju lipoproteini i, u stvari, su kombinacija masti i proteina. Postoje dve vrste lipoproteina:

• LDL holesterol (''loš'') koji prenosi holesterol do ćelije, tkiva i organa
• HDL holesterol (''dobar'') skuplja i odnosi višak holesterola nazad u jetru odakle se on izlučuje
  
  

Ako LDL holesterola ima u višku on se taloži na zidovima krvnih sudova i nastaje ateroskleroza pa je on zato ''loš'''. Ako HDL holesterola ima više onda se i holesterol više odnosi i krvni sudovi se ''čiste'' od njega tako da je HDL holesterol ''dobar''. Što je manje LDL holesterola i više HDL holesterola manji je rizik od razvoja ateroskleroze i njenih komplikacija.

Trigliceridi su masnoće koje unosimo hranom i koje se u našem organizmu nalaze u masnim ćelijama kao skladište energije. Sve što pojedemo više nego što nam treba pretvori se u trigliceride i taloži se u vidu masnih naslaga u organizmu.Kada unosimo manje hrane nego što nam treba te masne naslage se troše. Zato je, ako su trigliceridi u krvi povišeni, dijeta prvi korak u rešavanju ovog problema.

ATEROSKLEROZA

Ateroskleroza je obolenje krvnih sudova u kome se menja unutrašnji sloj, odnosno zid arterija tako što se na određenim mestima nakupljaju masnoće, zapaljenske ćelije i stvara se čvrsto vezivno tkivo i nastaje aterosklerotski plak (aterom). Dolazi do suženja krvnog suda, a može doći i do kompletnog zapušenja arterije i stvaranja ugruška.
Faktori rizika za nastanak ateroskleroze su:

 

• Povećana količina masnoća u krvi i gojaznost - sav višak holesterola i drugih masti koji organizam ne može da iskoristi se taloži na zidovima arterija
  
  
• Povećan krvni pritisak (hipertenzija) - glavni način delovanja hipertenzije na nastanak ateroskleroze jeste mehaničko oštećenje ćelija koje oblažu krvne sudove (oštećenje endotela). Naime, mlaz krvi pod pritiskom velikom jačinim udara u zid krvnog suda i oštećuje ga. Na mestu oštećenja započinje proces stvaranja aterosklerotskog plaka
  
  
• Pušenje cigareta - otrovne supstance koje se unose u organizam prilikom pušenja direktno oštećuju ćelije arterija. Osim toga pušenje uzrokuje sniženje i zaštitnog HDL holesterola u krvi.

 

Šećerna bolest

• Godine života i pol- muškarci preko 45 godina starosti straiji i žene starije od 55 ili one koje su ušle u menopauzu imaju veći rizik od pojave ateroskleroze.
  
  

• Način života i ponašanje - nedovoljna fizička aktivnost i stresni način života.
  
  
• Nasleđe

 

Ateroskeroza zahvata sve arterije u organizma, ali najvažnije je i najopasnije bolesti koje nastaju zbog nje su moždani udar (šlog), ishemijska bolest srca (angina pectoris) i srčani udar (infarkt). To ne znači da su drugi organi pošteđeni, naprotiv, ateroskleroza pogađa i bubrege, noge, oči... Plakovi na zidu arterija godinama postepeno rastu i sužavaju je što onemogućava dovoljan protok krvi u organima.

Dinamika promena na krvnom sudu:

• Plak se počeo stvarati, ali je prohodnost kroz krvni sud još uvek dovoljna i osoba nema simptoma smanjene cirkulacije.
  
  
• Plak se uvećava i značajno sužava krvni sud, dotok nije dovoljan i organ pati te se stoga javljaju simptomi. Npr. bol u grudima kod angine pectoris, grčevi i bolovi u listovima nogu prilikom hoda jer su arterije nogu sužene.
  
  
• Plak je toliko velik ili se na njemu stvorio ugrušak tako da je krvni sud zapušen i prekinut je dotok krvi pa nastaje infarkt srca, moždani udar, gangrena.
  
  

KAKO SPREČITI ATEROSKLEROZU

Sniziti nivo masnoća u krvi pravilnom ishranom - ako u početku nivo masnoća u krvi nije prevelik prvi korak je dijeta. Dijete se streba strogo pridržavati i nakon 2-3 mesece ponovo proveriti nivo masnoća u krvi. Ukoliko za to vreme ne dođe do normalizacije vrednosti masnoća u krvi lekar se može odlučiti da prepiše odgovarajući lek. Nikako ne treba preskočiti dijetu jer kad se jednom počnu piti lekovi protiv masnoća onda se piju doživotno. I kad se piju lekovi potrebno je pridržavati se dijete.

• Pravilno lečiti i regulisati povišen krvni pritisak i šećernu bolest
• Prestati pušiti
• Redovno vežbati (šetati, plivati...) i smanjiti stres
  
  

DOZVOLJENA HRANA

Obrano mleko, jogurt, kiselo mleko, kefir, posni sirevi (u malim količinama)
Belance
Hleb od celog zrna, crni, graham raženi (samo jedna kriška), proja, pirinač
Riba (plava i bela), piletina i ćuretina bez kožice, kuvana govedina, teletina i jagnjetina, divljač, dimljena presna šunka, pršut, pileći narezak, ćureća prs
Sve vrste povrća, kuvano bez dodatka masnoće, sve vrste salata, soja i sojini proizvodi
Jabuke, višnje, limun, dunje, jagode, maline, kupine, ribizle, borovnice
Maslinovo, suncokretovo,kukuruzno i sojino ulje
Svi začini - začinsko bilje, biber, so (do 3g/dan), senf, sirće, kim, bosiljak, kari...
Slatkiši sa veštačkim zaslađivačima, suvi kolači bez masnoća
Čaj i kafa bez šećera

ZABRANJENA HRANA

Punomasno mleko, ovčije kiselo mleko, pavlaka, šlag, puter, punomasni sirevi, kajmak
Žumance
Beli hleb, lisnato testo sa puterom i jajima, smoki, krekeri, peciva
Masna svinjetina, govedina, jagnjetina, pašteta, iznutrice, kobasice, salame, čvarci, slanina, mesne konzerve
Krompir (pire, pržen, pomfrit, restovan)
Grožđe, banane, smokve, urme, sušeno i kandirano voće, orasi, bademi, lešnik
Svinjska mast, loj, margarin
Majonez, kečap
Šećer i med u svim oblicima, pekmez, marmelada, torte, kolači, sladoled, puding
Sva alkoholna pića, sokovi sa dodatkom šećera, gazirani, kakao i čokolada

1. Neophodno je da se doživotno pridržavate uputstva za ishranu
2. Uspeh lečenja prvenstveno zavisi od pravilne ishrane
3. Telesnu masu treba da održavate u granicama normale (ako od telesne visine oduzmete 100, dobićete orjentacionu vrednost normalne telesne mase)
4. Merite svoju telesnu masu jednom u dve - tri nedelje
5. Svakodnevno se bavite fizičkom aktivnošću (brzo hodanje 3-4 km, trčanje, plivanje, vožnja bicikla, jutarnja gimnastika 15-20 min, i slično)
6. Alkohol i pušenje nisu dozvoljeni.Smanjite unos kuhinjske soli
7. Hranu pripremajte isključivo na ulju. Povrće skuvajte na vodi i na kraju dodajte ulje. Jednom upotrebljeno ulje ne treba više puta koristiti.
8. Preporučuju se manje količine mesa, a dva puta nedeljno obrok zamenite ribom, prvenstveno morskom, Jednu količinu mesa, oko 1/5 zamenite sojom
9. Povećajte unos dijetetskih biljnih vlakana (hleb od neprosejanog brašna, mekinje, ovsene pahuljice, cele jabuke, pasulj, sočivo, grašak, neljušteni pirinač, kelj, krastavac, celer
   
   

DA LI VEĆ IMAM KORONARNU BOLEST SRCA?

Simptomi koronarne bolesti srca (angina pectoris) su bolovi u grudima koji se obično javljaju u naporu ili tokom emotivnog stresa, a vrlo brzo prestaju u mirovanju ili ako se uzme nitroglicerin. Bolovi se opisuju kao nelagoda u grudima, iza grudne kosti, kao težina, stezanje, pritisak, pečenje, gušenje ili nedostatak vazduha. Mogu se širiti, obično u levu ruku ili obe ruke do laktova pa i do šaka, u leđa, vrat, donju vilicu, a ponekad i u gornji deo stomaka. Bolovi traju u proseku od 1-5 minuta. Tokom napada angine pektoris može se javiti znojenje, omaglica, vrtoglavica, otežano disnje i osećaj nepravilnog ili ubrzanog srčanog rada.

Količina i trajanje fizičkog napora koji izaziva napad angine pektoris varira od osobe do osobe. Mnoge osobe nemaju nikavih simptoma pa se bolest otkrije kad već dođe do infarkta ili iznenadne smrti (dijabetičari zbog oštećenja nerava - polineuropatije). Zato je važno da muškarci stariji od 45 godina i žene starije od 55 godina ili one koje su u menopauzi makar jedan put godišnje odu na sistematski pregled u okviru koga će se uraditi i test optrećenjem.

Gojaznost (lat obesitas) je hronična bolest (bolesno stanje), koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine. Svako povećanje telesne težine za 10% i više od idealne označava se kao gojaznost.  

Adipociti

Najveće skladište energije u organizmu-1 g oslobađa 9 ccal
služi kao zaštita od naglih potresa unutrašnjih organa
Štiti organizam od preteranog gubljenja toplote
Značajan kao nosilac vitamina-liposolubilnih

Razvoj adipocita

Masne ćelije kada se napune dolazi do njihovog deljenja
Sa mršavljanjem, volumen ćelija se smanjuje ali ne i njihov broj!
Drugim rečima, možemo da ih “izduvamo” ali ne možemo da ih uklonimo!
Što je najgore, one imaju tendenciju da se ponovo napune!
Tj., sa povećanim brojem ćelija porast težine je brži.

Zašto se gojazni brže goje?

Lipoprotein lipaza(LPL) podstiče skladištenje masti.
LPL je smešten u adipocitima.
Gojazni imaju više čelija, dakle više LPL.
Blagi porast energetskog unosa teže posledice ostavlja na gojazne osobe!

http://personalni-treninzi.com/

Doc dr Marko Stojanović-predavanje za FISAF personalne trenere

http://personalni-treninzi.com/

Živimo u vremenu kada je skoro nemoguće zamisliti život bez IT tehnologije koja nas okružuje. Mobilni telefoni, tableti i drugi prenosivi uredjaji su svakodnevno pored nas kako bi nam učinili život zanimljivijim. Inspirisani time firma Peric Development je došla na ideju da napravi program teretane.net koji vam može pomoći u treningu opisom velikog broja vežbi i planiranju programa ishrane. U saradnji sa internacionalnim sertifikovanim personalnim trenerom Aleksandrom Stanišićem postignuta je saradnja kako bi se samo izvodjenje vežbi koje su prikazane na slikama u programu dovelo do perfekcije.

Program teretane.net pored opisa velikog broja vežbi sadrži i tabele sa nutritivnim vrednostima namernica tako da vam te informacije prilikom instalacije ovog programa sa play store-a mogu biti dostupne i uvek pri ruci kada je to najpotrebnije.

 Program sadrži i veliku bazu podataka teretana u Beogradu i širom Srbije, gde možete naći adresu telefon i lokaciju na mapi teretane koju tražite. Ista usluga je dostupna i na sajtu teretane.net, gde možete takodje pretraživati lokacije teretana, kao i njihiv detaljan opis koji će vam pomoći da se odlučite za neku od njih.

Tvorac ove aplikacije je Duško Perić, web designer-developer iz Beograda. Ima višegodišnje iskustvo u izradi web sajtova, web i mobilnih aplikacija. Vlasnik je IT firme Peric Development Beograda koja se bavi izradom web sajtova i web aplikacija. Više informacija na web sajtu: duskoperic.com