Proces prihvatanja masti u ishrani je prevalio dug put. Ne tako davno, sportisti, bodibilderi i nutricionisti su, ostavljaju?i me?usobne razlike po strani, tvrdili da sve male, prljave, sa 9 kalorija po gramu, masne barabe treba pohvatati i proterati sa lica Zemlje.

Sre?om, vremena su se promenila. Brojni stru?njaci danas isti?u da mononezasi?ene masti smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja, a esencijalne omega 3 i omega 6 su, po svojoj prirodi, neophodne za �ivot. ?ak se i za ranije osu?ivane zasi?ene masti danas ka�e da �ipak nisu tako lo�e�, uzimaju?i u obzir njihov zna?aj za funkcionisanje ?elijske membrane.

Ne ograni?avaju?i se samo na fitnes ili velnes, dr Lonnie Lowery tvrdi da dijete koje se baziraju na niskom unosu masti mogu dovesti do pada nivoa testosterona 10 � 15%, ali i pove?anja SHBG ( seksualni hormon vezuju?i � globulin ), proteina koji se vezuje za testosteron u?iniv�i ga manje delotvornim. Dakle, ne samo da se smanjuje sinteza testa, ve? se smanjuje i efikasnost postoje?eg.

To dalje uzrokuje usporavanje metabolizma i svih metaboli?kih procesa u kojima testosteron igra zna?ajnu ulogu.

Dakle, mo�e se re?i da jedna ili dve supene ka�ike ulja predstavljaju pravi mali buster testosterona.

Ono �to treba napomenuti jeste da je neke masti bolje koristiti prilikom termi?ke obrade, druge kao preliv ili kroz oralnu konzumaciju . Neke od njih su bogate hranljivim materijama pa predstavljaju prave energetske elektrane.

Hajde sada da defini�emo koje izvore masti bi trebalo koristiti i za�to. Rangira?emo ih ocenama od 1 do 4, ali pre toga, odredi?emo nekoliko kriterijuma:

1.POGODNOST PRI KUVANJU:

Ukoliko se radi o zasi?enim mastima, manje su �anse da u�egnu prilikom kuvanja. �to je ve?i procenat zasi?enosti manja je mogu?nost kvarenja.U�eglost uop�teno re?eno, zna?i kvarenje masti kao posledica oksidacije. Konzumiranje upravo ovih masti jeste razlog porasta sr?anih oboljenja i ateroskleroze. Pri kraju teksta se nalazi tabela koja pokazuje procenat zasi?enih, mononezasi?enih i polinezasi?enih masti u razli?itim uljima koja bi trebalo da vam pomogne u pravom izboru ulja za kuvanje. Primera radi, kokosovo ulje bi bio dobar izbor, jer 91% ?ini zasi?ena mast; sa druge strane ulje �afranike bi trebalo izbegavati s obzirom na 75% polinezasi?enih masti.

Ne dozvolite da se ulje zadimi prilikom kuvanja! Dim je znak da je ulje dostiglo temperaturu na kojoj po?inje brzo da degradira. Ulje mo�e potamneti, postati re?e ili ?ak po?eti da smrdi. Shodno tome, birajte ulja za koja znate da ne zagorevaju olako, tj. da dobro podnose uobi?ajene temperature prilikom kuvanja.

2.POGODNOST ZA PRELIV ILI ORALNU KONZUMACIJU:

Ovim kriterijumom podrazumevamo naravno dodavanje ulja pri raznim salatama, ali isto tako i oralno konzumiranje kroz �ejkove .

S obzirom na to da ne bi trebalo kuvati sa polinezasi?enim mastima, usled njihove sklonosti kvarenju, upravo ovakva ulja su odli?an izvor esencijalnih masnih kiselina i pogodna za ovaj tip konzumacije, pogotovu ukoliko niste ljubitelj ribe.

3. RACIONALAN ODNOS ESENCIJALNIH MASNIH KISELINA:

Ocenite odnos u konzumiranju omega 6 i omega 3 masnih kiselina u va�oj ishrani. Zna?ajan broj nutricionista sada savetuje da taj odnos bude 3:1 u korist omega 6. Imaju?i u vidu da je veliki broj �univerzalnih i provereno efikasnih ? dijeta predvi?ao odnos 20:1, mo�e se re?i da je novi stav prili?no radikalan. Logika dostizanja ovog odnosa naravno jeste u izbegavanju ulja prepunih omega 6.

POTRAGA ZA HRANLJIVIM SASTOJCIMA?

Ne dozvolite da vas mono, poli nezasi?ena i zasi?ena dru�ina potpuno uvu?e u za?arano kolo. Gledajte dalje! Neka ulja sadr�e prave armije antioksidanasa, druga su zna?ajna za imuni sistem, holesterol, a tre?a predstavljaju prave vukove u jagnje?im ko�ama.

Napomena: Sve vreme govorimo o nerafinisanim uljima! Rafinisana ulja, usled negativnih posledica komercijalizacije ne?e biti predmet ovog teksta!

6 ODABRANIH

1. Ulje crvene palme. Mnogi �u?enjaci? tvrde da ovo ulje treba izbegavati. Pogre�no! Ovo ulje je veoma zna?ajno. Njegova crvenkasto � narand�asta boja je posledica velike koli?ine biljnih pigmenata, karotenoida, uklju?uju?i i alfa - karoten, veoma sna�an antioksidans. Pore?enja radi, ulje crvene palme sadr�i 300 puta vi�e karotenoida nego paradajz! Iako retko, mogu?e je pove?anje koli?ine vitamina A, jer njegova sinteza zavisi od prisutnosti karotenoida, pogotovu beta � karotena. Ali, ovo se ne odnosi i na same karotenoide.

Ne smemo izostaviti ni zna?ajno prisustvo vitamina E, bogatog tokoferolima i tokotrienolima koji su od velikog zna?aja za o?uvanje vida, ko�e, regulisanje nivoa holesterola u krvi itd. Tako?e, ovo ulje je pogodno i za kuvanje, s obzirom da dobro podnosi toplotu.

Ocena: 4

2. Kokosovo ulje. Jo� jedno ulje u vezi sa kojim postoje pogre�ne predstave. Ranije studije su do�le do zaklju?ka da ovo ulje uti?e na pove?anje zlobnih triglicerida u krvi, ali nekako je izostao podatak da su studije ra?ene sa hidrogenizovanim i rafinisanim varijantama.

Nerafinisano kokosovo ulje predstavlja skoro stoprocentnu zasi?enu mast, a klju? je u srednjim lancima triglicerida koji se u jetri brzo pretvaraju u energiju. Interesantno je pomenuti da su ameri?ki farmeri sredinom pro�log veka koristili ovo ulje kao hranu za krave, smatraju?i da ?e njihove mezimice tako brzo nabaciti ki lograme. Na njihovu nesre?u, do toga nije do�lo, krave su postale prave ?etvoronoge vitke manekenke, pa nije iznena?uju?e �to je ova ideja brzo napu�tena.

Ne smemo izostaviti ?injenicu da je kokosovo ulje bogato i laurinskom kiselinom. Ova zasi?ena masna kiselina igra zna?ajnu ulogu u za�titi od sr?anih oboljenja, antimikrobnom dejstvu, ali i ja?anju imunog sistema. U prilog ovome ide i ?injenica da se laurinska kiselina nalazi i u ljudskom mleku, pa je to jedan od razloga velikog zna?aja dojenja za novore?en?ad.

Ocena: 4

Australijski orasi. Ovo ulje je bogato hranljivim materijama. Ima vi�e mononezasi?enih masti nego maslinovo ulje ( 85%), uz zna?ajno prisustvo oleinske kiseline. Va�nost ove mononezasi?ene kiseline ogleda se u njenoj ulozi u integrisanju omega 3 MK u ?elijsku membranu. Eksperti Mery Enig i Fred Pascatore su ukazali kako ove kiseline smanjuju potrebu za esencijalnim masnim kiselinama. Tako?e, ulje australijskog oraha je pogodno i za kuvanje.

Ocena:4

ekstra devi?ansko maslinovo ulje. Ovo ulje se dobija prvim, hladnim ce?enjem kvalitetnih, neo�te?enih malina. Odlikuje se slabom kiselo�?u.

Argument u korist ovog ulja jeste uticaj na pove?anje dobrog, ili HDL holesterola u krvi, s obzirom na bogato prisustvo oleinske kiseline. Dobar izbor za salate, ali i za oralno konzumiranje. Mo�e se koristiti za kuvanje, ali pri manjim temperaturama.

Ocena:3

ulje semena konoplje. Pozitivna stvar kog ovog ulja jeste idealan odnos izme?u omega 6 i omega 3 masnih kiselina koji smo ve? spomenuli ( 57% su omega 6, 19% otpada na omega 3). Ne koristite ovo ulje za kuvanje, ali nema razloga da se ne na?e na vrhu ukusnih salata ili u va�im �ejkovima.

Ocena:2

orahovo ulje. Sjajan izbor za dodatak salatama. Ni odnos izme?u omega 6 i omega 3 nije daleko od idealnog (59% omega 6, 16 omega 3), ali s obzirom na slabu otpornost na toplotu, koristite ga isklju?ivo za salate.

Ocena:1

Ulje avokada. Veoma dobro podnosi visoke temperature, a sadr�i i visok procenat mononezasi?enih masnih kiselina (70%). Me?utim, ukus je prili?no neobi?an, osim ukoliko niste veliki fan tvrde, zelene vo?ke.

�

Zaklju?ak:

Naravno da svi mi imamo omiljenu hranu, za koju se mo�e re?i da nije ba� zdrava, ali ako ste odlu?ili da svoju ishranu izgradite na principima zdrave, sportske ishrane, ovaj tekst ?e vam sigurno koristiti pri izboru izvora masti u va�oj ishrani. Princip raznovrsnosti se tako?e odnosi i na izovre masti; njihovo variranje, izme?u ostalog zna?i priliv �irokog spektra hranljivih materija, tako da nema potrebe da kuhinjske police rezervi�ete isklju?ivo za jednu vrstu ulja.

Autor: Pe?a Petrovi?

ONLINE PRODAJA SUPLEMENATA i DODATAKA ISHRANI

www.ogistra-nutrition-shop.com/index.php